Тренутна локација:Хоме»Друштво»Боди

Државним апотекама посебан закон једина шанса

Из Фармацеутске коморе упозоравају на то да су проблеми почели 2012, кад је и приватним апотекама омогућено да издају лекове на рецепт, а да, за разлику од државних, нису у обавези да иду на јавни тендер за њихову набавку.

У међувремену, због отежаних услова пословања али и сумњивих тршкова, рачуни апотекарских установа у Панчеву, Митровици, Бору и Шапцу већ су у блокади. Директорка Апотекарске установе Панчево Меланија Бонин каже да је њихов дуг 750 милиона динара, с каматама прелази милијарду, рачун им је у блокади већ 490 дана, а судски извршитељи заплењивали су им намештај, чак и лекове, искључени су им струја, грејање, телефони, интернет. Од помоћи им није била ни донација од 100.000 евра коју су добили прошле године, јер је, како каже Бонин, готово половини лекова у тренутку кад су стигли истекао рок употребе, па су завршили као фармацеутски отпад. Апотекарска установа Панчево, иначе, имала је 19 апотека, до сада су затворене три, а локална самоуправа обезбедила је плате за запослене до краја прошле године, те је остало да реши проблем дуговања кроз репрограм дуга.

Невоље „ризичних установа”

Представница Апотекарске установе Нови Сад Јованка Франета каже да су дуговања те установе 240 милиона динара за негативну листу и 90 милиона динара за плате запослених. Њихова установа још није у блокади, али им огроман проблем представља то што од добављача не добијају уговорене количине лекова тендером, због процене да су “ризична установа”.

- Град је формирао петочлану комисију која предлаже јавно-приватно партнерство као решење за Апотеку Нови Сад, али нам још нико није изнео детаље како би то изгледало - каже Франета.

Директорка Фармацеутске коморе Србије Светлана Стојков истиче да су државне апотеке у последњих пет година у неравноправном положају у односу на приватне, да морају да спроводе централне јавне набавке за лекове, што приватници нису у обавези. Како је рекла, мора да се донесе системско решење које треба да омогући одрживо пословање државних апотека, у надлежности локалних самоуправа. Неопходно је, наставља Стојков, да се хитно донесе Закон о апотекарској делатности, који треба да дефинише јасне критеријуме где и под којим условима могу да се отварају апотеке.

Председница Удружења фармацеута Војводине Ивана Штрбац каже да је “ступање на снагу Закона о апотекарској делатности први корак ка решавању горућих проблема на које је указивало Удружење фармацеута Војводине, као и остала струковна удружења и појединци релевантни за струку”.

- Конкретно, овим законом стаћемо на пут непланском отварању апотека, јер у нацрту закона је предложено да поштовање демографских и географских принципа, као у свим сређеним системима. Минимална удаљеност између апотека треба да буде 300 метара и да свакој апотеци гравитира око 4.000 становника – објашњава Штрбац и напомиње да је рад у апотекама по прописима струке императив, а каже да закон предвиђа и формирање фармацеутске инспекције, која ће преузети комплетан надзор над апотекарском делатношћу.

Она наводи да ће подзаконским актима и правилницима бити допуњени детаљи око јединствених услова пословања, као што су јединствена цена лека на којој инсистира струка, као и казнене одредбе за кршење правила, уколико се она не буду поштовала.

– У нацрту закона јасно је дефинисано ко може да отвори апотеку, а ко не, као и услови који морају да буду испуњени при отварању апотеке, како у приватној, тако и у јавној својини у погледу квадратуре, кадра и осталих услова – поручује Штрбац.

Љ. П.

Next Article