Тренутна локација:Хоме»Економија»Боди

Српски пчелари свој мед узимају у своје руке

пчеларских организација Србије. Та организација ће за две недеље донети коначну одлуку, а по речима председника СПОС-а Родољуба Живадиновића, осим Србобрана, и најужем избору су Рача, Ћуприја, Сурдулица и Мали Зворник.

– Све те општине нуде инфраструктуру и од 195.000 до 242.000 евра директне помоћи за градњу фабрике меда, која је, пп предрачунима, вредна око 650.000 евра – објаснио је Живадиновић. – Уколико све буде ишло по плану, изградња те фабрике могла би почети већ почетком наредне године. Тај погон ће, заправо, бити сабирни центар за извоз меда свих пчелара Србије, али и за паковање у мала паковања за српске и иностране ланце трговина. Биће то и место за нова запошљавања.

Иначе, пројекат погона за откуп и паковање меда направљен је још пре пет година. Када је пре две године поново дошло до неразумевања око откупа меда, СПОС је одлучио да крене с интензивнијим припрема и тражи начин да своје идеје спроведе у праксу да би произвођачи меда могли самостално да пакују и пласирају мед на домаћем и светском тржишту. Тим пре што би им заједнички погон за паковање и пласман омогућио да не зависе од откупљивача који често нуде веома мале цене. Због тога су пчелари приморани на то да мед продају јефтино, а онда га откупљивачи по цени неколико пута већој продају на инострана тржишта. Ове године поједини откупљивачи килограм меда од сунцокрета пчеларима плаћају само 1,5 евро, мада је реална цена 2,1 евра. Тај исти мед откупљивачи ће продати за најмање пет евра килограм па ће тако двоструко зарадити на пчеларској муци.

На наредном састанку пчелара треба да буде донета коначна одлука о локацији на којој ће се градити заједничка фабрика меда. Већ сада је извесно да се неће ићи на адаптацију или преправљање постојећих објеката у тих пет општина, већ ће се саградити потпуно нов погон који ће бити у влансиштву СПОС-а, односно самих пчелара. Уколико би се замисао пчелара остварила и они заиста направе фабрику меда, од ње би већ од 2018. године видели корист и зараду. 

Живадиновић објашњава да је идеја да нови погон ради без профита, односно да се профит улаже у унапређење фабрике, у машине, возила и друге потрепштине. Он истиче да постоје два модела сарадње пчелара. По првом, произвођач меда би давао мед на чување, с њим би био потписан такав уговор и новац би добијао када се мед прода. Други модел подразумева да почелар преда мед, потпише уговор и дефинише рок, а онда од неке прелиминарне цене коју уговара сваког месеца добија једну дванаестину, што је нека врста плате. Но, ако се уговори једна цена, а мед прода по вишој, произвођачи би добијали ту разлику. Постоји и могућност да та фабрика ради по принципу класичног откупа, који подразумева да се за предат мед одмах исплаћује новац.

Љ. Малешевић

Предрачунска вредност 650.000 евра

Пошто предрачунска вредност за изградњу и опремање фабрике меда износи око 650.000 евра, део новца би СПОС морао да добије од локалне самоуправе, а остатак би се набављао кроз појединичне донације чланова удружења, али и уз помоћ кредита. Пројекат предвиђа прераду и паковање меда у ринфузи – у металним бурадима за извоз, мед пакован у СПОС-овој тегли од килограм и мед у хотелским паковањима од 25 грама.

Next Article