Тренутна локација:Хоме»Друштво»Боди

По хранаринску листу најчешће иду труднице

Ипак, мање боловања него прошле године бележи се у групама болести и компликација везаних за трудноћу, рађање и бабиње (чак 62 посто), болести система крвотока (1,6 посто) и душевне поремећаје и поремећаје понашања (2 посто). У Србији, ове године чешће се на боловање иде због повреде, тровања и последице деловања спољних фактора (11,4 посто), болести мишићно-коштаног система и везивног ткива (7,3 посто) и тумора (0,5 посто).

Најчешћи разлог за отварање боловања (23,9 посто) и даље су болести и компликације везане за трудноћу, рађање и бабиње, а како кажу у РФЗО, иако се проценат узимања боловања везаних за трудноћу и негу детета смањио у односу на прошлу годину, приметно је да се у неким филијалама број трудница које трудноћу одржавају код куће повећао. То су филијале Косовска Митровица, Лесковац, Прокупље, Ваљево, Пожаревац, Београд, Сомбор, Зрењанин, Суботица, Чачак, Крагујевац, Краљево и Шаба. Тако у Филијали Лесковац 35,2 посто боловања чине труднице, док у филијалама Кикинда, Зајечар, Смедерево и Бор само 12 до 14 посто трудница које су у радном односу због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће одлази на боловање.

Већи број привремене спречености за рад од просека у Србији (20 посто) због повреда, тровања и последица деловања спољних фактора имају филијале Шабац, Сремска Митровица, Зајечар, Кикинда, Јагодина, Ваљево, Суботица, Пирот, Панчево, Сомбор, Нови Сад, Крагујевац, Бор и Зајечар. У Филијалама Косовска Митровица, Београд, Лесковац, Врање, Крушевац, Ниш, Ужице, Чачак, Краљево и Нови Пазар због ових обољења на боловању је мањи број осигураних од просека.

Због болести мишићно-коштаног система и везивног ткива на боловању је 11,9 посто од укупног броја пријављених боловања, кажу у РФЗО. Због овог разлога највише на боловање иду осигураници Зајечара, Новог Пазара, Зрењанина, Кикинде, Врања, Смедерева и Сомбора, а најмање осигураници Ваљева, Пирота, Прокупља и Београда.

Боловање дуже од 30 дана одређује комисија

Када су у питању узроци привремене спречености за рад, порастао је број оних који на боловање иду због болести или повреде ван рада, због повреде на раду или професионалне болести и због неге болесног члана уже породице. Дужину привремене спречености за рад преко 30 дана, по предлогу изабраног лекара утврђују стручно-медицински органи Републичког фонда првостепена и другостепена лекарска комисија. Изузетно, по предлогу изабраног лекара, првостепена лекарска комисија цени привремену спреченост за рад дужу од 15 дана због неге члана уже породице млађег од седам година живота, односно дужу од седам дана за члана породице старијег од седам година живота.

Због тумора, на боловању је сваки десети пријављени случај (11 посто). У Филијали Нови Пазар због тумора на половању је 16,9 посто болесних људи, а изнад просека су и Филијале Ваљево (16,8 посто), Пирот (14,3 посто), Прокупље, Крушевац, Јагодина, Краљево, Панчево, Сомбор и Зрењанин. У Филијалама Пожаревац, Ужице, Чачак, Ниш, Врање, Бор, Зајечар, Суботица, Кикинда, Нови Сад и Сремска Митровица мањи је број осигураних лица на боловању због дијагноза из ове групе.

Осигураници који припадају филијалама Крушевац (10,2 посто), Кикинда (9,9 посто), Зрењанин, Панчево, Бор, Краљево, Чачак и Пирот много чешће су привремено спречени за рад од осталих у Србији због болести из групе система крвотока, а мање од просека (6,9 посто) по овој дијагнози користе боловање запослена који припадају филијалама Суботица, Сомбор, Нови Сад, Јагодина, Зјечар, Ужице, Нови Пазар, Лесковац и Београд.

Дијагнозу душевних поремећаја и поремећаја понашања као разлог за боловање добија највише Борана (11,3 посто) и Нишлија (10,8 посто). Изнад просека (6,2 посто) су и осигранизи који припадају филијалама Сомбор, Смедерево, Зајечар, Ужице и Крушевац, док због душевих обољења мање болују запослени у Ваљеву (3,8 посто), Београду (5,1 посто), Суботици, Зрењанину, Кикинди, Пожаревцу, Јагодини и Чачку.

И. В.

Next Article