Тренутна локација:Хоме»Економија»Боди

Уређен систем плата у јавном сектору за три до пет година

Позитивни економски трендови омогућавају да се плате запослених у државном сектору у 2019. повећају између пет и шест одсто, кажу у Фискалном савету и наводе да би Влада Србије већ у овој години требало да дефинише конкретне мере и рокове за достизање уређеног система зарада и запослености. 

У анализи "Зараде у државном сектору: стање и смернице", Фискални савет је упозорио да би свако повећање изнад пет или шест одсто у 2019. водило ка неодрживом расту учешћа државних расхода за зараде у БДП-у и неоправданом, много бржем расту плата у јавном него у приватном сектору.

Искуства других земаља показују да је потребно све запослене у државном сектору ставити у један систем, одредити правичне и објективне коефицијенте, објашњава за Тањуг члан Фискалног савета Владимир Вучковић, а након тога, каже, временом ће се доћи до реалне висине плата за запослене у држави. 

"Оно што би било добро је да се ове године објаве подаци о зарадама у државном сектору Србије по радним местима. Упоредо с тим, потребно је да се дође до неког новог, бољег система, односно, колике би плате требало да буду и онда би поређењем садашњег стања и жељеног стања, заправо видели ко већ сада има превисоке плате а ко заостаје за објективним платама", каже Вучковић.

Укупно, плате запослених у држави би могле да порасту за 5 до 6 одсто, а унутар тог повећања, онај ко има "премалу плату да добије седам, осам посто, а неко ко већ сада зарађује много, да не добије никакво повећање, или да добије скромно повећање од два, три посто", оцењује Вучкових.

"Прилагођавање новим платама не треба и не може да се заврши за годину, то је процес од неколико година. Потребно је усвојити законе и пратећу регулативу, а онда кроз буџете у неколико година издвајати средства за плате према том новом обрасцу".

На питање Тањуга кад сматра да би коефицијенти могли да буду усклађени, односно, да се почне са њиховом применом и да се плате у Србији исплаћују на основу њих, Вучковић каже:

"Изгледа да у периоду од 3 до 5 година овај посао може да се заврши. Не би било добро да имамо, као што смо имали у претходним годинама, субјективно, произвољно повећање плата по секторима. Не сме пресудна да буде политичка воља, притисак синдиката и произвољно тумачење плата у државном сектору", напомиње Вучковић.

Према њховом предлогу, када би се променио низ уредби и правила, за најодговорније функције у држави, попут председника, председника Скупштине и премијера, коефицијент за плате би требало да буде између 11 и 12, напомиње Вучковић. 

За председника Уставног суда, Републичког јавног тужиоца, заштитника грађана, министра и посланика коефицијент би износио између 10 и 11, додаје.

Уколико у наредном периоду дође до измена правила, плата председника Републике би са садашњих 125.000 динара основне зараде била повећана на 275 до 300 хиљада динара.

Неко ће, каже, рећи да је 300.000 динара за плату председника, премијера или председника Уставног суда превише, а "неко ће, рећи да је то премало".

"Биће аргумената и за једно и за друго. У нашем систему имамо изражену демагогију, а то је да најодговорнији људи државе имају најчешће веома скромне плате. Није у реду да премијер, председник Републике, председник Скупштине, односно носиоци законодавне, извршне и судске власти имају недопустиво ниске плате. То нигде у свету немате", сматра Вучковић.

Министри, посланици, судије Уставног суда би имали, каже, када би се остварила идеја Фискалног савета, од 250.000 до 275.000 динара, а повећање би добили у том случају и они са нереално ниским примањима с обзиром на посао који обављају, попут лекара, медицинског особља...

Доктор специјалиста би, наводи, у таквом систему имао, на пример, коефицијент 3,5 до 4,5, доктор медицине 3 до 3,5 а за медицинске сестре би био 1,6 до 1,9, па би основна зарада медицинских сестара била од 40 до 47.500 динара, специјалиста од 90 до 110 хиљада...

"Нешто мање лоша ситуација је у просвети где, иако су плате ниске, ипак није толико лоша ситуација. Свуда у свету се просвета налази око просечне плате у држави", објашњава Вучковић и наводи да би по новој методологији учитељ имао основну зараду од 40 до 50 хиљада динара, васпитач од 40.000 до 55.000, а наставник у основној школи од 45 до 55 хиљада динара колико и његов колега који ради у средњој школи.

С друге стране, у сектору безбедности Србије просечне плате, на пример, "одскачу" од републичког просека

Вучковић у разговору за Тањуг закључује да мишљење Фискалног савета изражено у Анализи није зацртано и да су измене могуће.

"То није закуцано, те ствари могу да се мењају, битно је да ли се иде ка неком уређенијем систему...", поручује Вучковић.

Next Article