Тренутна локација:Хоме»Економија»Боди

Табаковић: Високе накнаде банака коче безготовинска плаћања

"Народна банка Србије припремила је Нацрт закона којим ће се регулисати провизије за плаћање банкарским картицама и који ће се наћи пред Скупштином Србије", рекла је Табаковић на првом БИЗИТ округлом столу "Предности и замке е-трговине", одржаном у Српској асоцијацији менаџера (САМ). 

Гувернер је поручила банкарима да не могу само да гледају како да постојеће сопствене трошкове, у условима нижих камата и нижих приходе надоместе "новом довитљивошћу и измишљањем нових трошкова”.

Табаковић је напоменула да је време да банке схвате где се налазе и да своје изворе средстава ускладе са реалношћу и потребом да наставе да постоје.

Она је истакла и да дигитализација доноси нове технологије, нове учеснике на тржисту, учи кориснике новим технологијама, што има потенцијал да измени актуелни финансијски сектор.

"Дигитализација доноси и изазове у виду све веће небанкарске конкуренције у нечему што се традиционално зове банкарски посао, док пред НБС, поред инфраструктурних, ставља и регулаторне и безбедносне изазове", рекла је Табаковић.

Гувернер је подсетила да НБС интензивно ради на увођењу инстант плаћања која ће се обављати седам дана у недељи и да ће омогућити најсавременију инфраструктуру, док је на пружаоцима услуга да осмисле за кориснике брзо очитавање на каси и безбедан и јефтин сервис.

Учесници округлог стола су се сагласили да је електронска трговина "воз који Србија не сме да пропусти", јер се процењује да ће се е-трговина до 2020. године утростручити.

У Европској унији ће ове године преко интернета бити продато робе и услуга у вредности од преко 600 милијарди евра, при чему око 20 процената електронске продаје чини одећа, а најбрже растућа продаја је испорука хране која је током ове године скочила за 34 посто.

Електронска трговина данас чини 20 посто укупне трговине у ЕУ, а очекује се да ће до 2020. достићи половину укупних трансакција.

У Србији је, на том плану, запажен тренд повећања броја трансакција, али се смањује вредност појединачне куповине.

Наиме, у прошлој години је обављено четири милиона куповина преко интернета, али се процењује да је мање од милион људи куповало онлајн. Српско тржиште електронске трговине расте годишње 20 одсто, али полази од веома ниске основице.

Такође, грађани Србије преко интернета више купују из иностранства него на домаћем тржишту.

Учесници округлог стола били су представници банака, платних процесора, компанија које нуде софтверске платформе за он-лине схопове, он-лине трговце, затим представници НБС, министарства финансија, ПКС-а, као и стручњаци за е комерц.

Next Article