Тренутна локација:Хоме»Економија»Боди

Пазите како користите картице: Нема минуса без додатног трошка

Празновање се допуњава куповином на одложено, платним картицама, чековима, а стигне се и до дозвољеног прекорачења по текућем рачуну. Када је минус у питању, грађани добро знају да је то скупа позајмица, али се надају да ће плата или пензија брзо да легну на рачун па да ће, самим тим, и каматни трошак бити мањи. Међутим, камата није једини намет који се код коришћења минуса плаћа. Нови трошак је провизија, коју банке наплаћују једнократно, код одобравања минуса, односно приликом обнављања те услуге.

Пословне банке у том погледу воде различиту политику, али је код већине провизија за одобравање минуса један одсто од суме која се клијенту стваља на располагање. Уколико неко има плату од 40.000 динара, банци за одобравање минуса плаћа 400 динара. За већину банака то је правило, али постоји изузетак код малих сума минуса, попут 10.000 или 20.000 динара, када поједине банке не узимају свој проценат. Тада се минус одобрава уз једнократни трошак који је, од банке до банке, од 150 до 300 динара, али ако неко жели да има минус, мора да се помири с тим да ће платити провизију.

У Сосијете женерал банци, АИК банци и Адико банци одобрење минуса наплаћује се један одсто вредности позајмице, или најмање 300 динара, а исти је трошак и за обнављање минуса. У Војвођанској банци провизија је један одсто једнократно. Исти проценат има и Еуробанка, с тим што је минимум 150 динара. Халкбнака ту услугу наплаћује два одсто једнократно. У Сбербанци је накнада проценат од суме прекорачења која се клијенту дозвољава, а не може бити мања од 200 динара, али ни више од 1.000.

Провизију укида закон
Провизију на одобравање прекорачења по текућем рачуну могао би укинути само закон, односно уколико би се Законом о заштити корисника финансијских услуга променило и децидирано навело да банке не смеју да наплаћују тај трошак. Међутим, извесно је да би банке у том случају могле те трошкове да прекомпонују, односно да их клијенту обрачунају кроз камату или другу провизију.

Од једнократне провизије клијенте много више боле камате, које се код нас крећу од 20 до 30 одсто годишње. Када бирају банку код које ће отворити рачун, грађани би требало добро да обрате пажњу на провизију, али и камату која се обрачунава на минус. Ипак, при избору треба дати предност мањој камати јер је провизија једнократни трошак, а камата се обрачунава на месечном нивоу.

По подацима Кредитног бироа Удружења банка Србије, код нас је крајем марта у банкама било отворено 7.275.503 рачуна, а користило их је 4.895.295 клијената. Банке су им дозволиле прекорачење у износу од 44,14 милијарде динара, што је 0,2 одсто мање него концем прошле године.

Кад једном непромишљено уђу у минус, грађани се баш муче да га врате. Тако је доцња код те позајмице прошлог месеца била 13,1 одсто и пола процента је већа него крајем 2016. године. Кредите редовније враћамо јер је ту кашњење 6,6 процената и смањило се 0,2 одсто у односу на исти период.

Д. Вујошевић

Next Article